Два приповедачка амбијента уткана су у роман Јелена, мајка које нема. Први је ратни, смештен с десне стране Дрине, а други поратни – наставља се с леве стране реке. Први је узрок другоме, али узрок бива потиснут следом збивања која крећу неочекиваним смером у којем јунакиња бива предмет згражавања традиционалног миљеа, али и лик достојан античких хероина. Ломовић, ређањем слика стварности и резонима личности романа, сугестивно намеће закључке о апсурдности рата, његовој гротески у којој „преживели јесмо, али живи нисмо“.
Види корпу Додали сте „Од Бога се ушур не тражи” у Вашу корпу.
800 дин.
Јелена, мајка које нема
Бошко Ломовић Савремена проза
978-86-7396-351-8
14,5х20,5 cm, 164 стр.
броширано
2012.
Проза
ratna proza
Потапање ветра
Да се прича и памти
Прегршт прича
Narodna poezija revolucionarnih epoha kao književni fenomen
Турски друм
Два крста и једна крв
Сунчани поздрав
Исповест Вуку
Закоровљена огњишта
Пастирево
Како, Вуче, деца уче
Протини записи
Проблеми, писци, дела VII
Одјеци Шурманачке јаме
Studies on English and Serbian Language
Црква сељачких јутрења
Фоча; вријеме и догађаји
Од Бога се ушур не тражи 