Два приповедачка амбијента уткана су у роман Јелена, мајка које нема. Први је ратни, смештен с десне стране Дрине, а други поратни – наставља се с леве стране реке. Први је узрок другоме, али узрок бива потиснут следом збивања која крећу неочекиваним смером у којем јунакиња бива предмет згражавања традиционалног миљеа, али и лик достојан античких хероина. Ломовић, ређањем слика стварности и резонима личности романа, сугестивно намеће закључке о апсурдности рата, његовој гротески у којој „преживели јесмо, али живи нисмо“.
Види корпу Додали сте „Протини записи” у Вашу корпу.
800 дин.
Јелена, мајка које нема
Бошко Ломовић Савремена проза
978-86-7396-351-8
14,5х20,5 cm, 164 стр.
броширано
2012.
Проза
ratna proza
Не тражим да знаш
Приче са терена
Одлазак на острво Арт; Пловидба, 2
Пољубне и погубне песме
Зашто ти ово говорим
Док неба буде
Izaći iz Sarajeva i drugi spisi
Путују речи
Равница та добра вила
Хаику записи
Травничке свјетиљке
Песме и пјесме
Етнонационализација и геополитика. Изабрани радови
Протини записи 