Кроз фактографију и усмену предају аутор прати своје претке кроз векове, посебно од 1690. године, од Велике сеобе под Чарнојевићем, када су пред турским зулумом морали напустити косовско-метохијску постојбину. Предак Балдовина Капора није у сеоби следио знаменитог Патријарха, већ се из Метохије упутио према Црној Гори; односно, прво одредиште им је било Никшићко поље, да би се касније, у потрази за стаништем, Балдовин упутио према Херцеговини и са својом фамилијом скрасио у њеном источном делу, у Вукодолу, испод врлетне и митске планине Видуше….
Аутор прати предачки патријархални породични живот, начине привређивања, навике и обичаје и све видове опирања суровим господарима. Прича се преноси с колена на колено, од давних предака Павла и Богдана па до њихових ближих и даљих потомака а то су векови: Сава, Видак, Драго, Јоко, Ристо, Обрен, Аким, Мато, Бошко, Јован, Лука, Ђуро, Крсто, Максим…
Poesie d’oltremare: un sussurro dalla Serbia all’Italia. Srbija šapuće Italiji
Хаику записи
Епископија захумско-херцеговачка
Злочини над Србима у Великом рату
Пољубне и погубне песме
Манифест - песме очаја
Црвени руж
Пусте горе питоме долине
Време са укусом пралина
Сабрана дјела, Кратки романи 1
Нова овидљавања
Књижевнокритичка освјетљења
Похвала међу рекама
Moć i moral 1. Političko umeće
Турски друм 