Кроз фактографију и усмену предају аутор прати своје претке кроз векове, посебно од 1690. године, од Велике сеобе под Чарнојевићем, када су пред турским зулумом морали напустити косовско-метохијску постојбину. Предак Балдовина Капора није у сеоби следио знаменитог Патријарха, већ се из Метохије упутио према Црној Гори; односно, прво одредиште им је било Никшићко поље, да би се касније, у потрази за стаништем, Балдовин упутио према Херцеговини и са својом фамилијом скрасио у њеном источном делу, у Вукодолу, испод врлетне и митске планине Видуше….
Аутор прати предачки патријархални породични живот, начине привређивања, навике и обичаје и све видове опирања суровим господарима. Прича се преноси с колена на колено, од давних предака Павла и Богдана па до њихових ближих и даљих потомака а то су векови: Сава, Видак, Драго, Јоко, Ристо, Обрен, Аким, Мато, Бошко, Јован, Лука, Ђуро, Крсто, Максим…
Митрополит Ђорђе Николајевић и први пописи православних Срба – Мркоњићградски и герзовачки протопрезвитерат
Горанова „Јама“ и усташки злочини
Čovek i sloboda 2. Muka s istinom i slobodom
Смоква у Београду
UVOD U FILOZOFIJU 1. Pitanja
Невеста на прагу
Причај бако још
На раскрсници, књига друга
Od podela do genocida – stradanje Srba u Slavoniji 1941–1945
Сребреница, геноцид над истином
Све отето мора се вратити – земља вода небо и слобода
Турски друм 