Кроз фактографију и усмену предају аутор прати своје претке кроз векове, посебно од 1690. године, од Велике сеобе под Чарнојевићем, када су пред турским зулумом морали напустити косовско-метохијску постојбину. Предак Балдовина Капора није у сеоби следио знаменитог Патријарха, већ се из Метохије упутио према Црној Гори; односно, прво одредиште им је било Никшићко поље, да би се касније, у потрази за стаништем, Балдовин упутио према Херцеговини и са својом фамилијом скрасио у њеном источном делу, у Вукодолу, испод врлетне и митске планине Видуше….
Аутор прати предачки патријархални породични живот, начине привређивања, навике и обичаје и све видове опирања суровим господарима. Прича се преноси с колена на колено, од давних предака Павла и Богдана па до њихових ближих и даљих потомака а то су векови: Сава, Видак, Драго, Јоко, Ристо, Обрен, Аким, Мато, Бошко, Јован, Лука, Ђуро, Крсто, Максим…
Питома долина Лашва Брод
Такво ти је име и поријекло
Правописна норма тишине
Znam da nikad ne smem stati
Документи о страдању српских свештеника у Херцеговини 1914–1918
На бесмртној вертикали српске ратне прошлости I–II
Filozofija u raskoraku 2. Ispoljavanja čoveka
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Тетоважа ума
Минут ћутања; епизоде из босанског рата 1992–95.
Распукле зоре
Преобразбе
Вајар свјетлости
Поглед из оштрог угла
Мирис зрелог жита
Истина о смрти је лаж
Добрички цветови
Календеровци
Песме и пјесме
Листања
Похвала међу рекама
Српска народна Европа – роман о вестима дана
Свих ових дана
Црква сељачких јутрења
Ипак у небо погледам често
Захумље-Херцег 