Кроз фактографију и усмену предају аутор прати своје претке кроз векове, посебно од 1690. године, од Велике сеобе под Чарнојевићем, када су пред турским зулумом морали напустити косовско-метохијску постојбину. Предак Балдовина Капора није у сеоби следио знаменитог Патријарха, већ се из Метохије упутио према Црној Гори; односно, прво одредиште им је било Никшићко поље, да би се касније, у потрази за стаништем, Балдовин упутио према Херцеговини и са својом фамилијом скрасио у њеном источном делу, у Вукодолу, испод врлетне и митске планине Видуше….
Аутор прати предачки патријархални породични живот, начине привређивања, навике и обичаје и све видове опирања суровим господарима. Прича се преноси с колена на колено, од давних предака Павла и Богдана па до њихових ближих и даљих потомака а то су векови: Сава, Видак, Драго, Јоко, Ристо, Обрен, Аким, Мато, Бошко, Јован, Лука, Ђуро, Крсто, Максим…
Књижевнокритичка освјетљења
Српска народна Европа – роман о вестима дана
Alone and On My Own
Питома долина Лашва Брод
Сабрана дјела Пера Слијепчевића
Pristupi umetnosti: 1. Politika, kultura i umetnost
Ја-Тара
Косовска битка, велика српска победа
Из културне историје Мркоњић Града. Српско православно црквено пјевачко друштво „Николајевић“
Есеји о уметности
Књига о Синиши Кордићу
Andrićeva Gospođica – Andrićs Fräulein
С Итаком на уму. Огледи о поезији Александра Петрова
Приче из Новог Травника
Ћирило и Методије
Jevrejka Behara; sarajevska legenda
Турски друм
Браћа Хајдуковићи 