Књига Ход за сенком Ристе Аничића садржи углавном мемоарску прозу, кратке језгровите приче, песме, лирске записе, исповести, дневничке белешке, коментаре, осврте, анегдоте… – што у нумеричком збиру износи 252 стваралачке јединице, у мозаику разнородних кратких форми. Реч је, наиме, о сублимираној аутобиографији аутора, која се, у ствари, пише током целог живота, а не види јој се ни почетак ни крај.
Текстови у књизи настајали су различитим поводима и нису строго разграничени нити су разврстани по времену настајања, писани су одвојено и независни су један од другога. Ту су различите исповести о себи и другима, у којима писац накнадно проживљава некадашњи живот. Аничић пише о стварним животним ситуацијама, људима и догађајима, с тим док говори о тој стварности, која је често оштра и болна, он истовремено пише и о људским заблудама, правди и неправди, успесима и поразима, забораву и памћењу.
У његовој стваралачкој имагинацији највише простора заузимају и преовлађују сећања на време одрастања у родном селу Метиљи код Олова, између планина Коњуха и Звијезде. Обилна и фасцинантна грађа, сачувана у невероватној меморији наратора, смештена у овај приповедни оквир, васкрснула је поново, као бујица, из пребогатог архива дечијих стварних доживљаја, снова и сновиђења. Писац је отворио претинце сећања и душе.
Andrićevi Znakovi – Andrićs Zeichen
Сто песама за Максима
Ко ме све није гласао
Ратни сукоби на границама Републике Српске 1992.
Вукодолске приче
Кнегиња Љубица
Не волим лимун
Огледало душе
Под царским вешалима. Терор над Србима у Босни и Херцеговини 1914–1918 – према извештајима листа „Српска зора“
Emocije i mišljenje
Крваво љето у Љубињу 1941. 