„Волела сам да се обрадују деца, чувала сам дуго у рукаву зеца. Песме сам тек сада пред децу изнела, могла сам и раније, али нисам хтела. Сад је дошло време да им крила дам. Да ли ће их волети не могу да знам. Зашто сам их сада пустила у етар, нећу вам ја рећи, шапнуће вам ветар. Док сам их писала у младост сам се вратила, да бих се дечици блиско обратила. На пут сам кренула и машту повела, видела и оно што некад нисам смела. Сад је ново време и нове су песме, али теку исто из поетске чесме.“ (Песникиња)
РЕКА ОД МЛЕКА
Столови пуни ђаконија,
на укућане се само чека,
мог унука то не занима,
он хоће реку од млека.
Нудим му јабуку сочну,
физалис, банану, нар,
мршти се, окреће главу,
да је гутљај млека бар.
Нудим му чорбицу свежу,
парченце топлог бурека
и да може да ми сам каже,
рекао би: – Река од млека.
Do večnosti i natrag
Поруке љубави краљице Итаке
Моћни штит
Гласно ћутање
Песник и песма
Бијела лица несаница
Писмо галебу
Čuvam te Istanbule
Ехо бескраја
Обећала сам себи
Егзибициониста и други
Тешко је бити утишан до краја 