„Волела сам да се обрадују деца, чувала сам дуго у рукаву зеца. Песме сам тек сада пред децу изнела, могла сам и раније, али нисам хтела. Сад је дошло време да им крила дам. Да ли ће их волети не могу да знам. Зашто сам их сада пустила у етар, нећу вам ја рећи, шапнуће вам ветар. Док сам их писала у младост сам се вратила, да бих се дечици блиско обратила. На пут сам кренула и машту повела, видела и оно што некад нисам смела. Сад је ново време и нове су песме, али теку исто из поетске чесме.“ (Песникиња)
РЕКА ОД МЛЕКА
Столови пуни ђаконија,
на укућане се само чека,
мог унука то не занима,
он хоће реку од млека.
Нудим му јабуку сочну,
физалис, банану, нар,
мршти се, окреће главу,
да је гутљај млека бар.
Нудим му чорбицу свежу,
парченце топлог бурека
и да може да ми сам каже,
рекао би: – Река од млека.
Сабрана дјела, Кратки романи 2
Трунто – остварени сан
Смијешано најлакше се пије
Шта те боли, Јупитере?
Документи о страдању српских свештеника у Херцеговини 1914–1918
The Keys to Life
Минут ћутања; епизоде из босанског рата 1992–95.
Пале у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992–1995
Филип
Бескрајна чуда
Радомир из Миоковаца – роман о деди у тридесет три гледања
Срби у Мостару; расправе и огледи
Само за љубав
Кад вратнице шкрипну
Искре
Пасош за небо
Тетоважа ума
Глуха кућа
Приче
Љубавна писма прочитана после педесет година
Огледало душе
Клупко спаса
Велико срце 