„Волела сам да се обрадују деца, чувала сам дуго у рукаву зеца. Песме сам тек сада пред децу изнела, могла сам и раније, али нисам хтела. Сад је дошло време да им крила дам. Да ли ће их волети не могу да знам. Зашто сам их сада пустила у етар, нећу вам ја рећи, шапнуће вам ветар. Док сам их писала у младост сам се вратила, да бих се дечици блиско обратила. На пут сам кренула и машту повела, видела и оно што некад нисам смела. Сад је ново време и нове су песме, али теку исто из поетске чесме.“ (Песникиња)
РЕКА ОД МЛЕКА
Столови пуни ђаконија,
на укућане се само чека,
мог унука то не занима,
он хоће реку од млека.
Нудим му јабуку сочну,
физалис, банану, нар,
мршти се, окреће главу,
да је гутљај млека бар.
Нудим му чорбицу свежу,
парченце топлог бурека
и да може да ми сам каже,
рекао би: – Река од млека.
Равница та добра вила
Неурамљене слике с пута
Linije sreće
Сунчани поздрав
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
Листања
Преобразбе
Опиљци
Живот и пјесма
Како, Вуче, деца уче
Невеста на прагу
Сонети у три круга
Врата вјетрена – сабране пјесме
Pedeset koraka
Живопис
Jevrejka Behara; sarajevska legenda
Народ од песме већи
Са Флором на ти
Стаза 