„Волела сам да се обрадују деца, чувала сам дуго у рукаву зеца. Песме сам тек сада пред децу изнела, могла сам и раније, али нисам хтела. Сад је дошло време да им крила дам. Да ли ће их волети не могу да знам. Зашто сам их сада пустила у етар, нећу вам ја рећи, шапнуће вам ветар. Док сам их писала у младост сам се вратила, да бих се дечици блиско обратила. На пут сам кренула и машту повела, видела и оно што некад нисам смела. Сад је ново време и нове су песме, али теку исто из поетске чесме.“ (Песникиња)
РЕКА ОД МЛЕКА
Столови пуни ђаконија,
на укућане се само чека,
мог унука то не занима,
он хоће реку од млека.
Нудим му јабуку сочну,
физалис, банану, нар,
мршти се, окреће главу,
да је гутљај млека бар.
Нудим му чорбицу свежу,
парченце топлог бурека
и да може да ми сам каже,
рекао би: – Река од млека.
Приређивање Кочића – обмане и промашаји
Мирис бадема у Камбоџи
У завичају чудесних бића
Споменица погинулих и умрлих старешина српске војске у рату 1914–1918
Професор Златоусти Алкион
Отисци буђења
Љубавна писма прочитана после педесет година
Моћни штит
Сусрети и казивања
Истина о смрти је лаж
Смоква у Београду
Тетоважа ума
Есеји о уметности
Капетанова сабља
Случај сликара Мијушковића
Душа у пепелу
Приче из Пиве
Радомир из Миоковаца – роман о деди у тридесет три гледања
Храст мајке родне
Преобразбе
Огледало душе
Ја-Тара
Вожд Карађорђе у руским хроникама
Бекства и трагања
Проблеми, писци, дела VI
Закоровљена огњишта
Поруке љубави краљице Итаке
Клон
Independent State of Croatia – Total Genocide, 1941–1945
У трагању за оцем
Нове песме за нове осмехе 