„Латинска сентенца Urbi et orbi, у њеном метафоричном значењу (разгласити нешто) примењива је на најновију, трећу збирку песама Вере Радеке у чијој се основи налази песнички захват, импресионистичког карактера упућен граду Истанбулу, односно Турској.
Вера Радека, заљубљеник у путовања и туристичке бедекере, која је годинама посећивала Турску, није остала имуна на оно што ова земља у историјском и културолошком смислу, па и социјалном, нуди знатижељним посетиоцима, врло отворено, врло издашно, будући да је Турска, већ деценијама сврстана у ред туристичких дестинација као једна од најпосећенијих земаља. А кад су у питању посетиоци из наше земље, проради у њима неки запретени кôд и чулног и практичног односа према овој земљи, па стога, сасвим природно изгледа што многи од њих имају осећање да су као свој на своме, у сваком погледу што ове речи подразумевају. Радека је веома једноставно, а врло практично, у објашњавању свог емотивног склопа узрокованог посетама Истанбулу, кренула од његових значајних топонима, а у оквиру њих и ситуација и атмосфере који ти топоними имају као семантичко значење, доспело из историје и књижевности, али и промењено значење које је лице и наличје савременог доба.
Збирка Чувам те Истанбуле, управо, због такве концепције коју је Вера Радека зацртала, има два дела. Први, који је посвећем Истанбулу, а други остатку Турске. За њу је Истанбул тај urbi који прелази у orbi, односно идентификује појединачно са целином. Спољашње ефекте града Истанбула (тргове, улице, паркове, базаре, музеје, тврђаве…) Радека увек настоји да оваплоти стањем своје душе, у тренутку кад је визуелно у контакту са предметом посматрања. Она је од оних рецептора, који тада запажа чак и оне детаље преко којих многи прелазе.“ (Из рецензије Душка Новаковића)
Напукла земља. Лична прича о Босни
Скит
Звјездани вијенац изнад планине
Крваво љето у Љубињу 1941.
Прсти лудих очију
Heroine from Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
Сеоски адресар за мање упућене
Ланац око ветроказа
Do večnosti i natrag
На пртинама старине
Отац мој; антологија песама о оцу српских песника рођених у 20. веку
Izbegličke suze
Filozofija u raskoraku 1. Čvorišta
Десио се живот
Домовина у срцу и друге приче
Лирска мисаоност Десанке Максимовић
Сабрана дјела, Приче
Смрт, буђење
Само за љубав
Записи Јефимије Обрадове
Заклон
Док се не јаве пијетли
Сновања
Етнонационализација и геополитика. Изабрани радови
Uvod u filozofiju 3. Problemi
Проза позног Капора (2000–2010)
Бела крила
Savremenija poimanja politike 2. Shvatanja politike do kraja 20. veka
Елегије
Starija poimanja politike 1. Antička shvatanja politike
Тетоважа ума
Сви Адамови гријеси
Књижевнокритичка освјетљења
Filozofija u raskoraku 2. Ispoljavanja čoveka
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Bishop Strossmayer, a Croat, Greater Croat or Yugoslav
Херцеговина јуначка крајина – избор народних пјесама
Два крста и једна крв
Сунчани поздрав
Elementi filozofske antropologije 3. Savremena shvatanja čoveka
Јунаци из устаничке епопеје Филипа Вишњића
Јутарња капија
Приче из белог града
Filozofija u raskoraku 3. Muke zajedništva
Живопис
Moć i moral 3. Ponašanje i dobar život
Žena u žrvnju
Погана времена. (Освета II)
Истина о смрти је лаж
Starija poimanja politike 2. Shvatanja politike u srednjem veku i početkom novog veka
Kazino
Филип
Сто песама за Максима
Приче са терена
Сувишни људи
Elementi filozofske antropologije 1. Zagonetka čovek
Обрадујте најдраже
Independent State of Croatia – Total Genocide, 1941–1945
Из дневника о прочитаним књигама
Слике и сећања 