„Од Радивоја Прокопљевића, овдашњег и свагдашњег песника, књижевног намесника, добили смо на поклон и уживање књигу, нашу слику и прилику о нама какви јесмо или смо били или се радо присећамо из прича крај топлих пећи, испричаних неких давних снежних ноћи.
Радивој нас враћа пред огледало, у вајате, у дворишта, у штале, воћњаке, међу класје, међу траве, сунцокрете, међу људе, за астале и на сокаке.
Ненаметљиво као рађање дана суочава нас са исконом. Поново миришемо на заборављене себе, на врућу, белу погачу, на зреле, слатке винограде, поново зној пече очи под ужареном звездом. У зубима нас опет глође укус, родне црне земље…“ (из поговора Радована Дрљаче)
Папирна марамица
Andrićeva Avlija – Andrićs Hof
Život i poezija Mubere Pašić
На раскрсници, књига друга
Alone and On My Own
Рудо у Великом рату 1914–1918.
Књижевно дело Милоша Црњанског
Пасош за небо
Сербская православная церковь в Дубровнике
Приређивање Кочића – обмане и промашаји 