Наслов књиге поезије Бијела лица несаница Милене Дрпа шаље нам искуствену поруку, која се може тумачити на два начина, остављаjући могућност читаоцу да га уведе у позитивну мисао о несаници, јер придев „бијела“ ублажава општи појам несанице.
Лирски субјекат се пита зашто је живот међу вихоровима и да ли ће сузе река са снажним обалама, које би могла сачувати бар мало капи за будуће време, оснажити „весели глас човјека“ или заувек завршити у загушљивим тунелима. Песникиња се ослања на своје доба и лирско-животни простор емотивним срцем проживљен, оживљавајући исповедни тон својих животних преокупација.
Сабрана дјела Пера Слијепчевића
Шавник из заборава
У срцу споменар
На трагу манастира Детлак
Пољубне и погубне песме
Рудо у Великом рату 1914–1918.
Filozofija u raskoraku 2. Ispoljavanja čoveka
Ена са насловне стране
Crimes against Serbs in the Independent State of Croatia – Photomonograph / Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској – фотомонографија
Сава Владиславић-Рагузински у свом и нашем времену 