Наслов књиге поезије Бијела лица несаница Милене Дрпа шаље нам искуствену поруку, која се може тумачити на два начина, остављаjући могућност читаоцу да га уведе у позитивну мисао о несаници, јер придев „бијела“ ублажава општи појам несанице.
Лирски субјекат се пита зашто је живот међу вихоровима и да ли ће сузе река са снажним обалама, које би могла сачувати бар мало капи за будуће време, оснажити „весели глас човјека“ или заувек завршити у загушљивим тунелима. Песникиња се ослања на своје доба и лирско-животни простор емотивним срцем проживљен, оживљавајући исповедни тон својих животних преокупација.
Сунчани поздрав
Велико срце
Књижевнокритичка освјетљења
Прст попријеко од срца
Тетоважа ума
Сарајевско јато; студије и импресије о српским писцима из Босне и Херцеговине
Шта те боли, Јупитере?
Документи о страдању српских свештеника у Херцеговини 1914–1918
Košmari 