Наслов књиге поезије Бијела лица несаница Милене Дрпа шаље нам искуствену поруку, која се може тумачити на два начина, остављаjући могућност читаоцу да га уведе у позитивну мисао о несаници, јер придев „бијела“ ублажава општи појам несанице.
Лирски субјекат се пита зашто је живот међу вихоровима и да ли ће сузе река са снажним обалама, које би могла сачувати бар мало капи за будуће време, оснажити „весели глас човјека“ или заувек завршити у загушљивим тунелима. Песникиња се ослања на своје доба и лирско-животни простор емотивним срцем проживљен, оживљавајући исповедни тон својих животних преокупација.
Тетоважа ума
У времена кругу
У царству вилиног коњица
Под царским вешалима. Терор над Србима у Босни и Херцеговини 1914–1918 – према извештајима листа „Српска зора“
Тешко је бити утишан до краја
Латице једног цвијета
Скит
Антифашистичка невесињска пушка; Први оружани устанак против фашизма у поробљеној Европи
Купрешка огњишта, зборишта и згаришта
Kad padne magla
Нешто између… добра и зла
Манифест - песме очаја
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
Узајамни односи живог света
Generatorska lingvistika
Putem zaspalog vetra
Елегије 