Наслов књиге поезије Бијела лица несаница Милене Дрпа шаље нам искуствену поруку, која се може тумачити на два начина, остављаjући могућност читаоцу да га уведе у позитивну мисао о несаници, јер придев „бијела“ ублажава општи појам несанице.
Лирски субјекат се пита зашто је живот међу вихоровима и да ли ће сузе река са снажним обалама, које би могла сачувати бар мало капи за будуће време, оснажити „весели глас човјека“ или заувек завршити у загушљивим тунелима. Песникиња се ослања на своје доба и лирско-животни простор емотивним срцем проживљен, оживљавајући исповедни тон својих животних преокупација.
Прилози за Досије Стари Брод 1942.
Шаљиве народне песме
Knjiga o Mostaru
Ко ме све није гласао
Етнонационализација и геополитика. Изабрани радови
Равница та добра вила
У свету маште и снова
Величка рапсодија
Срби у Мостару; расправе и огледи
Шума савијеног дрвећа
Два крста и једна крв
Теспидове таљиге – есеји и студије о позоришту
Нови хладни рат и Србија
Od podela do genocida – stradanje Srba u Slavoniji 1941–1945
Важно је бити тужан
Izbegličke suze
Незаборав
Радуј се
Љубав у малом граду
Елегије 