„У свету историје никад краја разговору о коначним закључцима. Ова врста истраживања никад се не завршава, јер свако ново поколење има свога Канта и Хегела, Шпенглера или Тојнбија. Ови, а и толики други извори филозофско-историјске мудрости, јасно, никад не пресушују. Живе генерације увек изнова морају усвајати, промишљати и истраживати историју.
Познати историчар средњег века Хајден Вајт истражујући перспективе дела историчара XIX века уверава нас да се радови филозофа историје (Хегела, Маркса, Ничеа и Крочеа) ни по чему не разликују од дела ‘правих’ историчара (Мишлеа, Ранкеа, Токвила и Буркхарта); не разликују зато што и филозофи и историчари свој рад заснивају на сличним ‘модалитетима свести’ или фигурама имагинације. То значи да не постоји чиста историографија која не би истовремено била и филозофија историје, као и да је истраживање историје резултат прихваћене реторичке стратегије.“ (Аутор)
Emocije i mišljenje
Херцеговa задужбина, легенде и знамења
Ружокрадица
Поп Јовичина буна
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
Bea
Козара, споменик нашег памћења
Сложио чича стотину прича
Купрешка огњишта, зборишта и згаришта
Prose and Poetry Selection
Душа на длану
Документи о страдању српских свештеника у Херцеговини 1914–1918
Народ од песме већи
Сабрана дјела, Пад Крајине
На раскрсници, књига друга
Поглед из оштрог угла
Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској / Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia
Племенити калемци, књижевни спорови и светови, тумачења и критике 