„У свету историје никад краја разговору о коначним закључцима. Ова врста истраживања никад се не завршава, јер свако ново поколење има свога Канта и Хегела, Шпенглера или Тојнбија. Ови, а и толики други извори филозофско-историјске мудрости, јасно, никад не пресушују. Живе генерације увек изнова морају усвајати, промишљати и истраживати историју.
Познати историчар средњег века Хајден Вајт истражујући перспективе дела историчара XIX века уверава нас да се радови филозофа историје (Хегела, Маркса, Ничеа и Крочеа) ни по чему не разликују од дела ‘правих’ историчара (Мишлеа, Ранкеа, Токвила и Буркхарта); не разликују зато што и филозофи и историчари свој рад заснивају на сличним ‘модалитетима свести’ или фигурама имагинације. То значи да не постоји чиста историографија која не би истовремено била и филозофија историје, као и да је истраживање историје резултат прихваћене реторичке стратегије.“ (Аутор)
Похвала међу рекама
Како је почео рат у Босни и Херцеговини 1992.
Егзибициониста и други
Сабрана дјела, Корона – освета црне краљице
Краљевство за детињство
Ехо бескраја
Сонети у три круга
Приватни час историје
Злочини над Србима у Великом рату
Kosmički kentauri
Пут у Криводо
Сабрана дјела, Тамо-амо по беломе свету: ћуш-роман
Bishop Strossmayer, a Croat, Greater Croat or Yugoslav
Године учења
Одлазак на острво Арт; Визије – Свет, 3
Догађај код „Српске круне“
Нова овидљавања
Равница та добра вила
Коб
Све отето мора се вратити – земља вода небо и слобода
Професор Златоусти Алкион
О граде мој; завичајна антипоема
Andrićeva Ćuprija – Andrićs Brucke
Српско-турски рат 1912.
Andrićeva Hronika – Andrićs Chronik
А возови су пролазили, давно...
Два крста и једна крв
Through Genocide to a Greater Croatia
Прамен среће
Елегије
Pedeset koraka
На обалама историје савременог света 