Садржај

1.300 дин.

Аспекти филозофског промишљања историје

Додај у листу жеља
Осветљења 978-86-7396-592-5 14x21 cm, 273 стр. тврди повез
Подели

Од истог аутора

„У све­ту исто­ри­је ни­кад кра­ја раз­го­во­ру о ко­нач­ним за­кључ­ци­ма. Ова вр­ста ис­тра­жи­ва­ња ни­кад се не за­вр­ша­ва, јер сва­ко но­во по­ко­ле­ње има сво­га Кан­та и Хе­ге­ла, Шпен­гле­ра или Тојн­би­ја. Ови, а и то­ли­ки дру­ги из­во­ри фи­ло­зоф­ско-исто­риј­ске му­дро­сти, ја­сно, ни­кад не пре­су­шу­ју. Жи­ве ге­не­ра­ци­је увек из­но­ва мо­ра­ју усва­ја­ти, про­ми­шља­ти и ис­тра­жи­ва­ти исто­ри­ју.

По­зна­ти исто­ри­чар сред­њег ве­ка Хај­ден Вајт ис­тра­жу­ју­ћи пер­спек­ти­ве де­ла исто­ри­ча­ра XIX ве­ка уве­ра­ва нас да се ра­до­ви фи­ло­зо­фа исто­ри­је (Хе­ге­ла, Марк­са, Ни­чеа и Кро­чеа) ни по че­му не раз­ли­ку­ју од де­ла ‘пра­вих’ исто­ри­ча­ра (Ми­шлеа, Ран­кеа, То­кви­ла и Бурк­хар­та); не раз­ли­ку­ју за­то што и фи­ло­зо­фи и исто­ри­ча­ри свој рад за­сни­ва­ју на слич­ним ‘мо­да­ли­те­ти­ма све­сти’ или фи­гу­ра­ма има­ги­на­ци­је. То зна­чи да не по­сто­ји чи­ста исто­ри­о­гра­фи­ја ко­ја не би исто­вре­ме­но би­ла и фи­ло­зо­фи­ја исто­ри­је, као и да је ис­тра­жи­ва­ње исто­ри­је ре­зул­тат при­хва­ће­не ре­то­рич­ке стра­те­ги­је.“ (Аутор)

Сродна тематика

При претрази користите ћирилична или латинична слова. Уместо C и S пишите Ć, Č и Š.