„У свету историје никад краја разговору о коначним закључцима. Ова врста истраживања никад се не завршава, јер свако ново поколење има свога Канта и Хегела, Шпенглера или Тојнбија. Ови, а и толики други извори филозофско-историјске мудрости, јасно, никад не пресушују. Живе генерације увек изнова морају усвајати, промишљати и истраживати историју.
Познати историчар средњег века Хајден Вајт истражујући перспективе дела историчара XIX века уверава нас да се радови филозофа историје (Хегела, Маркса, Ничеа и Крочеа) ни по чему не разликују од дела ‘правих’ историчара (Мишлеа, Ранкеа, Токвила и Буркхарта); не разликују зато што и филозофи и историчари свој рад заснивају на сличним ‘модалитетима свести’ или фигурама имагинације. То значи да не постоји чиста историографија која не би истовремено била и филозофија историје, као и да је истраживање историје резултат прихваћене реторичке стратегије.“ (Аутор)
Равница та добра вила
Košmari
Невеста на прагу
Heroine from Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
Стаза
Којекуде – Срби у памет се
Independent State of Croatia – Total Genocide, 1941–1945
Пут према изгреву сунца
Сабрана дјела, Кратки романи 2
Savremenija poimanja politike 1. Shvatanja politike krajem 19. i početkom 20. veka
Нови хладни рат и Србија
Професор Златоусти Алкион
Бешчашће ближњих
Шта би рекао Че
Сабрана дјела, Пасијанс или стрпљење
Ликови жена у Андрићевом делу
Moć i moral 2. Politička ustrojstva
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
Из дневника о прочитаним књигама
Помени
Рудо у Великом рату 1914–1918.
Мирис зрелог жита
Од Борака до Вишеграда – Илија Сарић, соколаш и равногорац
Pregled shvatanja politike 