Најновијом књигом с насловом А возови су пролазили, давно…, Гордана Влаховић, импресивном нарацијом артикулише трагање за идентитетом личног и историјског кода постојања. Сензибилитетом пјесника, приповједача и есејисте обликује свијет умјетничке стварности, која нуди катарзичне доживљаје и спознаје.
У тематским круговима пролазности, ликови се носе с патњом, жудећи из мало познате до никад досегнуте радости. Отварају душу у развоју нетипичне фабуле, која се одвија у колажу слика. Продубљују се рефлексије о немоћи да се заустави оно што је незаустављиво… (Из поговора Ружице Комар)
Браћа Хајдуковићи
Купрешка огњишта, зборишта и згаришта
Лирска мисаоност Десанке Максимовић
Вилма
Равница та добра вила
Како, Вуче, деца уче
Трунто – остварени сан
Andrićeva Avlija – Andrićs Hof
Žena u žrvnju
Из културне историје Мркоњић Града. Српско православно црквено пјевачко друштво „Николајевић“
Последњи ђерам
На раскрсници, књига друга
Од Бога се ушур не тражи 