Најновијом књигом с насловом А возови су пролазили, давно…, Гордана Влаховић, импресивном нарацијом артикулише трагање за идентитетом личног и историјског кода постојања. Сензибилитетом пјесника, приповједача и есејисте обликује свијет умјетничке стварности, која нуди катарзичне доживљаје и спознаје.
У тематским круговима пролазности, ликови се носе с патњом, жудећи из мало познате до никад досегнуте радости. Отварају душу у развоју нетипичне фабуле, која се одвија у колажу слика. Продубљују се рефлексије о немоћи да се заустави оно што је незаустављиво… (Из поговора Ружице Комар)
Потапање ветра
Да се прича и памти
Прегршт прича
Narodna poezija revolucionarnih epoha kao književni fenomen
Турски друм
Два крста и једна крв
Сунчани поздрав
Исповест Вуку
Закоровљена огњишта
Пастирево
Како, Вуче, деца уче
Протини записи
Проблеми, писци, дела VII
Одјеци Шурманачке јаме
Studies on English and Serbian Language
Црква сељачких јутрења
Фоча; вријеме и догађаји
Lepršanje ledenih cvetova 