Најновијом књигом с насловом А возови су пролазили, давно…, Гордана Влаховић, импресивном нарацијом артикулише трагање за идентитетом личног и историјског кода постојања. Сензибилитетом пјесника, приповједача и есејисте обликује свијет умјетничке стварности, која нуди катарзичне доживљаје и спознаје.
У тематским круговима пролазности, ликови се носе с патњом, жудећи из мало познате до никад досегнуте радости. Отварају душу у развоју нетипичне фабуле, која се одвија у колажу слика. Продубљују се рефлексије о немоћи да се заустави оно што је незаустављиво… (Из поговора Ружице Комар)
Неурамљене слике с пута
Погана времена. (Освета II)
Моћни штит
Filozofija u raskoraku 1. Čvorišta
Клупко спаса
На удици
Клон
Andrićevi Znakovi – Andrićs Zeichen
Бешчашће ближњих
Косовска битка, велика српска победа
Срцеведац
Ликови жена у Андрићевом делу 