Радојка Бјеливук Стојановић
Радојка Бјеливук Стојановић рођeна је 1991. године у Великој Кладуши, у Босни и Херцеговини. Одрастала је на Кордуну и у Левчу. Основне и мастер студије на групи Српски језик и књижевност завршила је на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Као професор српског језика и књижевности запослена је у средњој школи у Рековцу. Поезију и прозу за децу и одрасле објављивала је у „Књижевним новинама“ и у часописима „Савременик“, „Нова зора“, „Сутра“ и „Суштина поетике“. Добитник je више књижевних награда. Живи и ствара у Јагодини.
Равница та добра вила
Вајар свјетлости
Мирис зрелог жита
Одлазак на острво Арт; Визије – Свет, 3
Заклон
Тетоважа ума
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Само за љубав
Сунчани поздрав
Живопис
Скит
Елегије
Козара, споменик нашег памћења
Спартак. На атлетским стазама Сакула и Опова
Златно доба Срема
Мириси панонских трава
Najveće nepravde prema srpskim i jugoslovenskim sportistima
Znam da nikad ne smem stati
Исповест Вуку
Луча микрокозма
У свету маште и снова
Накострешене љубави; баладичне поеме
Цица контејнерка
Срицање облака