„Простор између Дурмитора, Војника, Голије, Биоча, Маглића и Волујака, па све кањоном Таре поново до врхова Дурмитора, назива се Пива. Регија Пиве је подијељена на Планину и Жупу, али Пивљани се нијесу дијелили по томе, већ су се препознавали као поштени, племенити, успјешни и добри људи.
Вишевјековни живот у пространству Пиве, у разноликим љепотама природе и могућностима животног опстанка без зависности од других, условио је да људи заволе свој крај, па и кад би из њега одлазили поново би се враћали својим огњиштима.“ (Аутор)
Здраво, како је на земљи
Večernji za Belgrad
Док се не јаве пијетли
Српска народна Европа – роман о вестима дана
Књига о Синиши Кордићу
Ширином ме притишће равница
Želje i kazna: priča o Tantalu
Бешчашће ближњих
Да се прича и памти
Књижевнокритичка освјетљења
Проповед 