„Све приче су истините, вишеслојне, чврсто грађене на темељу доживљеног, испричаног, виђеног, али нису везане за лични живот ауторке. То је проза наше стварности. Ауторка ових прича посматра и бележи друштвене прилике које су довеле до коренитих промена у којима породице и појединци не умеју да се снађу.
Ауторка ових упечатљивих прича је племенита, осећајна душа, испуњена емпатијом и емоцијама, која их из света песништва интелектуално уноси у прозно штиво. Кроз комбиновани прозни и песнички дискурс (излагање), у својим кратким причама вештим психолошким портретисањем, постигла је да прикаже карактеризацију различитих ликова.“ (Из рецензије Бранислава Голднера)
Српски народ од свога постања у жижи је светског битисања
Путују речи
Тетоважа ума
О граде мој; завичајна антипоема
Последњи ђерам
Не тражим да знаш
Прокине приче 