„Ова књига плете приче − о времену и митовима, о изгнанству из Сарајева 1992, о моралу и правди (у хаотичном друштвеном поретку) и будућности. Kроз казивање главног јунака, аутор у радњу из различитих времена која теку истовремено али се и преплићу вешто уткива филозофске мисли.
Правник покушава да делује по сопственим принципима, упркос друштву које функционише на корупцији и нарушеним вредностима. Да ли је могуће поступати по начелима правде када су против ње у животу усмерени многи механизми? Идеализам главне личности често делује утопистички, али управо његова унутрашња борба даје причи дубину и емотивни набој. Нека предања (митове, приче) главни јунак прати од усменог, штампаног до дигиталног облика. Открива нестанак вековима стицаног знања и појаву мноштва непоузданих информација у савременом добу. Док усмено предање зависи од памћења, а писмено може бити уништено или изгубљено, дигитално преношење информација носи највећи ризик – ослањање на технологију, која може у трену престати да постоји.“ (Из поговора Иване Бабић)
Латице једног цвијета
Црвена нит коридора; Брчко у рату 1992–1993.
Јутарња капија 