„…Сва догађања, све оно што ме окружује, стиже до мене у стиховима. Ја стихове не смишљам. Бележим само, на неки свој начин, поруке које долазе. Не успевам увек све да запишем. Нешто проструји, одлети неповратно. Можда неком другом песнику. Ако!
Није ми јасно шта жели да каже онај ко изјави да пише поезију за децу. Дружење са децом је дијалог. Деца виде много више него што већина одраслих претпоставља. Тачно, немају искуства. Шта ће им! Имају нешто моћније, истанчаније, нешто помоћу чега откривају право значење општег привида. Дакако само док им се то нешто, Богом дано, постепено не сатре утеривањем у постојеће, већ устаљене шеме. Али не успева то баш увек или бар не до краја. Неко се провуче. Срећом.“ (Олга Симеуновић)
Pregled shvatanja politike
Kozja ćuprija
На крилима Урила
Седам јеврејских прича
Професор Златоусти Алкион
Смијешано најлакше се пије
Песништво Вука Крњевића
Independent State of Croatia – Total Genocide, 1941–1945
У златној смоли ћилибара
Сербская православная церковь в Дубровнике
Завет љубави
The Ray of the Microcosm
L’instituteur – Учитељ, Париз–Paris (1917–1918)
Искре
¿Qué diría Che?
Бешчашће ближњих
Буњин село 