„Иако се у својим причама Радивоје Вујовић бави једном малом социјалном групацијом херцеговачких колониста на Косову на простору села Мухаџер Бабуш и Српски Бабуш у околини Липљана, у судбинама његових јунака можемо да препознамо специфичности живота на Косову и Метохији у другој половини двадесетог века. Определивши се за иронијски елеменат живота и врцавост духа херцеговачког човека, Вујовић одлично осликава живот у најесенцијалнијем облику испољавања – смеху, често (или скоро по правилу) и на властити рачун. Посебна одредница целовитости и доказ квалитета налази се у начину на који Вујовић реалну топографију претвара у митски простор. О различитим судбинама, сликама косовског и херцеговачког завичаја, сеоским задругама, политичком и идеолошком кетманству, скривеним суштинама суживота са шиптарским становништвом говори неконвенционално и убедљиво, померајући средиште приповедачког интересовања у смеру неочекиваних ситуација или карактеролошких специфичности. Одлично познавање локалне лексике и наречја само појачава утисак и живописност исказа а иронична сенчења и фигуративно означавање ликова и ситуација, сетни шеретлуци и апсурдни тонови додатно стилизују дијалог и монолошке пишчеве закључке. Поготово ако придодамо томе да су се и Херцеговци као и сви други Срби налазили на разним и често супротстављеним странама у рату из чега су произилазиле разне комичне и трагичне ситуације у послератном периоду као у причи Добар дан куме дорате или у причи Старост је тешка, али чека, када чика Лазар каже: Па ви нисте нормални, ја сам уочи рата имао само двије стране и отишô у ону погрешну, бјежите ви од мене.
И на другим странама и у другим причама је прожимање историјског и индивидуалног укомпоновано успешно у наратив јер писац не жели да прихвати време непосредног искуства као градивни елеменат хијерархије есенцијалних животних вредности. Континуитет је оно што нас обавезује, он себе и своје јунаке пореди са славним прецима, Барјактаром Васиљем као родоначелником фамилијарног поноса и врлине али и са јунацима из других ратова (Партизанка Милена, Поморска академија…), желећи савременицима и потомцима да дочара обавезујућу комплексност породичног наслеђа. На тај начин жели да потенцира убедљивост људске индивидуалне димензије али исудбинску условљеност околностима и бројним породичним и колективним реминисценцијама.“ (из поговора Петра В. Арбутине)
Кипар, историјат уједињења
Пољубне и погубне песме
In den Gärten der Plejaden / У вртовима плејада
Моћни штит
Шаљиве народне песме
Lepršanje ledenih cvetova
Do večnosti i natrag
Златно доба Срема
На утабаној стази немира
Ima tako ljudi
Filozofija i politika: globalizovanje, evropeizovanje, balkanizovanje
Жар на длану
Praslike
Inovacije kao faktor konkurentnosti finansijskog sektora Еvropske unije
Песме и пјесме
Коштана врпца
Elementi filozofske antropologije 2. Ranija shvatanja čoveka
Изабране и нове пјесме
Ширином ме притишће равница
Пјесме из 1901.
До мене је
Elementi filozofske antropologije 3. Savremena shvatanja čoveka
У срцу споменар
Filozofija politike II. Moć i moral
Doček
На пучини међа
Везмарово сећање
Ekonomska stvarnost Meksika
Crimes against Serbs in the Independent State of Croatia – Photomonograph / Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској – фотомонографија
Шаљиве народне приче
Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942 – у свјетлу њемачких докумената
Злочини над Србима у Великом рату
Fanika
Пале у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992–1995
Мојој Херцеговини
Кобни дани у Херцеговини 1942.
Краљ Петар од рођења до смрти
Косово и Метохија – српска баштина
Накострешене љубави; баладичне поеме
Одсјај душе
Не тражим да знаш
Огледало душе
Сарајевско јато; студије и импресије о српским писцима из Босне и Херцеговине
Свих ових дана
Само за љубав
Равница та добра вила
Фото-записи 