„У овој, најновијој збирци песама Слике и сећања, четвртој по реду, песник нам са сигурношћу открива праву истину о себи. Већ самим насловом каже да су све песме ове збирке аутобиографски записи настали по сећању песниковом, а песме говоре да је то сећање на родно село и детињство проведено у њему. Оно што се у песмама ове збирке одвија углавном је проживљен песнички доживљај.
Пред очима су нам слике лепо опеване природе, сеоске идиле вечерње, па и о ораницама сазнајемо из самих песама. Песник једноставно препричава своје искуство песмом, а ми уживамо у тим песмама јер песмом можда и најбоље можемо истински прихватити неко искуство као своје и претворити га у праве слике ока и доживљаје кроз које тако и сами, читајући стихове, пролазимо.“ (Из поговора Тање Прокопљевић)
Прсти лудих очију
Почело је са сновима
Карађорђе и први српски устанак
Прст попријеко од срца
Случај сликара Мијушковића
Потапање ветра
Andrićeva Gospođica – Andrićs Fräulein
Шта те боли, Јупитере?
Одлазак на острво Арт; Пловидба, 2
Живот и пјесма 