Скупљачи јесењег лишћа

„У пр­вен­цу Бран­ке М. Ка­са­ло­вић, ко­ји је из­раз му­дрог про­ми­шља­ња про­жи­вље­ног, на нај­леп­ши на­чин спо­је­на је тра­ги­ка и ле­по­та жи­во­та. Бу­ду­ћи да до­ла­зи из под­не­бља ко­је је пре­на­прег­ну­то тра­гич­ним зби­ва­њи­ма, и то не са­мо по­след­њих де­це­ни­ја, за­ди­вљу­ју­ће је ка­ко она успе­ва да се из­диг­не из­над ‘бу­ке и бе­са’ и да ле­по­том свог ду­ха и ду­ше оба­сја све­тла ста­ни­шта сво­јих ус­хи­ће­ња жи­во­том про­ве­де­ним у мла­дим го­ди­на­ма у При­шти­ни пред­ста­вља­ју­ћи је као град кул­ту­ре, мла­до­сти и ин­те­лек­ту­ал­ну сре­ди­ну, што го­то­во до сад ни­је чи­ње­но.

На­слов, крај­ње ин­ди­ка­ти­ван и по­ет­ски, са­жи­ма лир­ску и ево­ка­тив­ну су­шти­ну књи­ге. Сим­бо­ли­ка би­ља је у озна­ча­ва­њу есен­ци­јал­ног је­дин­ства жи­во­та, ве­зе из­ме­ђу бо­жан­ског и људ­ског, по­ве­за­ност са зе­мљом и ци­клу­си­ма жи­во­та. На­ро­чи­то са тран­сфор­ма­ци­ја­ма жен­ског би­ћа, ко­је је у књи­зи у пр­вом пла­ну.

Књига Скупљачи јесењег лишћа им­по­ну­је ја­сним по­ет­ским сти­лом, ин­те­лек­ту­ал­но­шћу и љу­ба­вљу пре­ма ле­по­ти, исти­ни и прав­ди. И на­да­све зре­ло­шћу.“ (Из поговора Милице Јефтимијевић Лилић)