„Оно што ову збирку издваја из контекста традиционалног певања о селу, иначе већ виђеног у поезији значајних српских песника, рецимо Добрице Ерића или Милене Јововић, јесте један сасвим нови, до прегнантности доведен песнички дискурс, лишен традиционалне пасторалности и идиличних слика села, а тиме лишен и одређене наивности певања. Радојка Милошевић, у маниру заступника критичније ноте певања о стварима и појавама које интригирају њен песнички дух, непоштедно и скоро веристички учитава у својим песмама разноврсне типове својих јунака тако што износи целу лепезу њихових карактерних особина мимо уобичајених описа вредних, добродушних, часних, гостољубивих лирских јунака.
На један јако разуђен хронолошки приступ предмету певања Радојка Милошевић се, врло отворено у исказу, дотиче и оних особинa својих јунака који могу најпре изазвати знак чуђења, па и читалачког отпора због нарушавања уврежене представе о сеоској пасторалности, али њен алиби за то јесте истина као идеално покриће за изговорене стихове, што, по оној старој грчкој максими да је и истина врста лепоте, приближава овакво певање знатижељном читаоцу.“ (из поговора Душка Новаковића)
Само за љубав
Љубавно пијанство
Moć i moral 1. Političko umeće
Игром до смисла
Starija poimanja politike 3. Razvoj novovekovnih shvatanja politike
Радуј се
Знамените жене и владарке српске
Биље света оком детета
Моји професори
Капије љубави
Проза позног Капора (2000–2010)
Doček
Преобразбе
На ручку са животом
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Knjiga o Mostaru
Егзибициониста и други
Andrićeva Avlija – Andrićs Hof
У царству вилиног коњица
Козара, споменик нашег памћења
Праскозорје
Похвала међу рекама 