„Кад се небо над Херцеговином наоблачи, све камење потамни. Падне небо на земљу. Тада можда нема земље тмурније од Херцеговине /…/
Кад пун месец заблиста на ведром небу можда нема земље лепше од Херцеговине. И камење почиње да зрачи благошћу /…/
Кад није ни ведро ни облачно можда нема сетније земље од Херцеговине. Камење није ни светло ни тамно /…/“
Благоје Симов Бабић у овој књизи предочава трагичне последице ратне драме 1941–1945. која је српски народ у Херцеговини поделила на две завађене војске и две супротстављене идеологије. Тај кобни општесрпски удес сагледава кроз властита болна искушења и сазнања.
Праскозорје
Обећала сам себи
UVOD U FILOZOFIJU 1. Pitanja
Porodice potomaka rodonačelnika Marka Pecikoze iz Višegrada
Отац мој; антологија песама о оцу српских песника рођених у 20. веку
Мирис зрелог жита
Равница та добра вила
Сребром сија Бистрица
Родбинске везе Орловића, Мартиновића и Самарџића
У трагању за оцем
Сеоски адресар за мање упућене
Српски народ од свога постања у жижи је светског битисања
Време са укусом пралина
Бескрајна чуда
Сабрана дјела, Кратки романи 1
Ко смо – одакле смо
У лавиринту стихије савременог света, питања и чуђења
До мене је
Пун мјесец и огледало 