„Кад се небо над Херцеговином наоблачи, све камење потамни. Падне небо на земљу. Тада можда нема земље тмурније од Херцеговине /…/
Кад пун месец заблиста на ведром небу можда нема земље лепше од Херцеговине. И камење почиње да зрачи благошћу /…/
Кад није ни ведро ни облачно можда нема сетније земље од Херцеговине. Камење није ни светло ни тамно /…/“
Благоје Симов Бабић у овој књизи предочава трагичне последице ратне драме 1941–1945. која је српски народ у Херцеговини поделила на две завађене војске и две супротстављене идеологије. Тај кобни општесрпски удес сагледава кроз властита болна искушења и сазнања.
Срби у Мостару; расправе и огледи
Вајар свјетлости
На усни кап меда
Moć i moral 1. Političko umeće
Проповед
Бајка о одрастању
Епископија захумско-херцеговачка
Песме и пјесме
Песме
Тајна Добровољачке улице
Невеста на прагу
Последњи ђерам
Ехо бескраја
Козара, споменик нашег памћења
Бескрајна чуда
Равница та добра вила
Отисци буђења
Живопис
Одлазак на острво Арт; Визије – Свет, 3
Вук у ратној причи
Завичајне бакве
Ima tako ljudi 