„Кад се небо над Херцеговином наоблачи, све камење потамни. Падне небо на земљу. Тада можда нема земље тмурније од Херцеговине /…/
Кад пун месец заблиста на ведром небу можда нема земље лепше од Херцеговине. И камење почиње да зрачи благошћу /…/
Кад није ни ведро ни облачно можда нема сетније земље од Херцеговине. Камење није ни светло ни тамно /…/“
Благоје Симов Бабић у овој књизи предочава трагичне последице ратне драме 1941–1945. која је српски народ у Херцеговини поделила на две завађене војске и две супротстављене идеологије. Тај кобни општесрпски удес сагледава кроз властита болна искушења и сазнања.
Zapjevaj druže, ne žali grlo / Sing My Friend, Do Not Spare Your Voice
Капије љубави
Ехо бескраја
Душа у пепелу
Generatorska lingvistika
Листања
Ima tako ljudi 