„Кад се небо над Херцеговином наоблачи, све камење потамни. Падне небо на земљу. Тада можда нема земље тмурније од Херцеговине /…/
Кад пун месец заблиста на ведром небу можда нема земље лепше од Херцеговине. И камење почиње да зрачи благошћу /…/
Кад није ни ведро ни облачно можда нема сетније земље од Херцеговине. Камење није ни светло ни тамно /…/“
Благоје Симов Бабић у овој књизи предочава трагичне последице ратне драме 1941–1945. која је српски народ у Херцеговини поделила на две завађене војске и две супротстављене идеологије. Тај кобни општесрпски удес сагледава кроз властита болна искушења и сазнања.
Српско-турски рат 1912.
Тешко је бити утишан до краја
Дванаест
Здраво, како је на земљи
Ко ме све није гласао
Док се не јаве пијетли
Карађорђе и први српски устанак
Filozofija politike II. Moć i moral
На раскрсници, књига друга
Poesie d’oltremare: un sussurro dalla Serbia all’Italia. Srbija šapuće Italiji
Закоровљена огњишта
Краљ Петар од рођења до смрти
Studies on English and Serbian Language
Сунчани поздрав
Растанак на Палама
У лепој домовини Лужичких Срба
Сабрана дјела, Балкански синдром 