„У читавом том конгломерату збивања, где судбина нема сомотске рукавице и не глади и не милује саме актере дешавања, постоји неко место, где бораве сигурност, лепота и спас; баш ту, у највеће дубине душе, професор Љубомир Шевић се спушта, и ту хвата одблеске среће, оне одблеске који дају потпуну интегралност и сачињавају идентитет, где једино постоји мир, и где је човек оно што заиста јесте.
Јунаци овог романа, Љубомир и Воја, носиоци су лепоте речи, то је њихова мисија, она најфинија, најстраснија, као и она прећутна, трагање за идентитетом. Није друштво то које негује хришћанску врлину, то може само појединац, можда управо онај кога гура та ’висока светлост’.“ (Из поговора Милована Станковића)
Сунчани поздрав
Племенити калемци, књижевни спорови и светови, тумачења и критике
Пусте горе питоме долине
Давидов свет
Приче са терена
Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској – фотомонографија / Crimes against Serbs in the Independent State of Croatia – Photomonograph
Смоква у Београду
Одлазак на острво Арт; Визије – Свет, 3
Тумарања
¿Qué diría Che?
Последњи ђерам
Samo ja znam
Сабрана дјела, Корона – освета црне краљице
Шаљиве народне песме 