Средишње место збирке песникиње Светлане Мићуновић заузимају родољубиве и љубавне песме. Песникиња преиспитује себе у односу на свет и време. Иако тематски различите, песме се ослањају једна на другу и граде уверљив и блистав песнички дом. Има у овим песмама и стражиловског бола и метафизичке студи, националног осећања, љубави, стоицизма. Богата лексика и обиље симбола изводе читаоца из трошности и пролазности света и враћају у стање сна и наде.
МЕТОХИЈА 2
Божури косовски укопани
Марширају кроз поља
До уснулих а живих
Не дајте не дајте
Вришти болно црвенило
Поцрвенеле чак и булке
На згариштима
Од срамоте и бунила
Аспекти филозофског промишљања историје
Пун мјесец и огледало
Кнегиња Љубица
Сабрана дјела, Тамо-амо по беломе свету: ћуш-роман
Проблеми, писци, дела VI
Знамените жене и владарке српске
Детлак – село између двије ријеке
Искре
Ђурђевданско јагње – приче о мојим Циганима
Браћа Хајдуковићи
Из културне историје Мркоњић Града. Српско православно црквено пјевачко друштво „Николајевић“
Љубав у малом граду
Из Божијег врта
Kozja ćuprija
Морине у Херцеговини, повијест о планини 