Средишње место збирке песникиње Светлане Мићуновић заузимају родољубиве и љубавне песме. Песникиња преиспитује себе у односу на свет и време. Иако тематски различите, песме се ослањају једна на другу и граде уверљив и блистав песнички дом. Има у овим песмама и стражиловског бола и метафизичке студи, националног осећања, љубави, стоицизма. Богата лексика и обиље симбола изводе читаоца из трошности и пролазности света и враћају у стање сна и наде.
МЕТОХИЈА 2
Божури косовски укопани
Марширају кроз поља
До уснулих а живих
Не дајте не дајте
Вришти болно црвенило
Поцрвенеле чак и булке
На згариштима
Од срамоте и бунила
Oбред крунисања босанскога краља Tвртка I
Вајар свјетлости
Пале у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992–1995
Унац од најстаријих времена до краја XVI века
Очи сунчеве
Импулси и утисци
Два крста и једна крв
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
Под царским вешалима. Терор над Србима у Босни и Херцеговини 1914–1918 – према извештајима листа „Српска зора“
У царству вилиног коњица
Поп Јовичина буна
Прамен среће 