Приче о истинама су Миленин ратни дневник, њен апел против ратног безумља, покушај да се рат сагледа из визуре страдалника и патника да се не би поновио. У овом дневнику записана је Јованина песма о отетом завичају, Божанино одушевљење буђавим кексом из Црвеног крста, Емирова телевизијска порука… Забележене су и приче о одраслима, као и шест прича Миленине кћерке Марије која се првим словима учила у „учионици на нишану“. Видела је тада девојчица како су јој убили ружу, баки ишчупали срце кад су јој срушили кућу, како је псић Роки плакао у ропству…
Без Милениних и Маријиних прича сигурно бисмо остали сиромашнији за једну обичну и топлу људскост. Мајка и кћерка нас позивају да осетимо бол и беспомоћ детета и човека, и останемо људи у времену страдања и бесмисла.
Вукодолске приче
Zapjevaj druže, ne žali grlo / Sing My Friend, Do Not Spare Your Voice
Шта би рекао Че
У златној смоли ћилибара
Епископија захумско-херцеговачка
Добрички цветови
Живопис
Одсјај душе
Краљ Петар од рођења до смрти
Pregled shvatanja politike
The Keys to Life
Јутарња капија
Сунчани поздрав
Губер кућу гради
Босанска голгота, слом снага ЈВоУ у Босни 1945. године
Професор Златоусти Алкион
Ја-Тара
Истина и обмане – pашомонијада сарајевских избјеглица
Срби у Мостару; расправе и огледи
Знамења старе Херцеговине
Херцеговa задужбина, легенде и знамења 