Приче о истинама су Миленин ратни дневник, њен апел против ратног безумља, покушај да се рат сагледа из визуре страдалника и патника да се не би поновио. У овом дневнику записана је Јованина песма о отетом завичају, Божанино одушевљење буђавим кексом из Црвеног крста, Емирова телевизијска порука… Забележене су и приче о одраслима, као и шест прича Миленине кћерке Марије која се првим словима учила у „учионици на нишану“. Видела је тада девојчица како су јој убили ружу, баки ишчупали срце кад су јој срушили кућу, како је псић Роки плакао у ропству…
Без Милениних и Маријиних прича сигурно бисмо остали сиромашнији за једну обичну и топлу људскост. Мајка и кћерка нас позивају да осетимо бол и беспомоћ детета и човека, и останемо људи у времену страдања и бесмисла.
Зарубице
Изабрана проза и поезија
Очи Симониде Лепе
У времена кругу
Јаук гробне тишине
Кобни дани у Херцеговини 1942.
Коб
Почело је са сновима
Живопис
Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској / Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia
Сабрана дјела, Пасијанс или стрпљење
Samo ja znam
Шта би рекао Че
Прекинуте љубави
Одбрана од тероризма
Похвала међу рекама
Тканица времена – прошло вријеме и даље постоји
Херцеговa задужбина, легенде и знамења
Француска надахнућа
Сунчани поздрав
Prošle noći
Пријевор, одвајкада у окружењу природних лепота
Само за љубав
Како је почео рат у Босни и Херцеговини 1992.
Елегије
Радуј се
Огледало душе
Човек и време
Јелена, мајка које нема
Антифашистичка невесињска пушка; Први оружани устанак против фашизма у поробљеној Европи
Епископија захумско-херцеговачка
Записи Јефимије Обрадове
Фоча; вријеме и догађаји
Врата вјетрена – сабране пјесме 