Приче о истинама су Миленин ратни дневник, њен апел против ратног безумља, покушај да се рат сагледа из визуре страдалника и патника да се не би поновио. У овом дневнику записана је Јованина песма о отетом завичају, Божанино одушевљење буђавим кексом из Црвеног крста, Емирова телевизијска порука… Забележене су и приче о одраслима, као и шест прича Миленине кћерке Марије која се првим словима учила у „учионици на нишану“. Видела је тада девојчица како су јој убили ружу, баки ишчупали срце кад су јој срушили кућу, како је псић Роки плакао у ропству…
Без Милениних и Маријиних прича сигурно бисмо остали сиромашнији за једну обичну и топлу људскост. Мајка и кћерка нас позивају да осетимо бол и беспомоћ детета и човека, и останемо људи у времену страдања и бесмисла.
Elementi filozofske antropologije 2. Ranija shvatanja čoveka
Do večnosti i natrag
Прилози за Досије Стари Брод 1942.
На бесмртној вертикали српске ратне прошлости I–II
Heroine from Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942 – у свјетлу њемачких докумената
Inovacije kao faktor konkurentnosti finansijskog sektora Еvropske unije
Doček
Сабране пјесме
Ima tako ljudi
Песме и пјесме
Ширином ме притишће равница
Родбинске везе Орловића, Мартиновића и Самарџића
Кобни дани у Херцеговини 1942.
Sama među ljudima
Тканица времена – прошло вријеме и даље постоји 