„Полифони уметник (вајар, сликар, ликовни и књижевни критичар и историчар, песник и писац кратке прозе) Балша Рајчевић оглашава се новом песничком збирком – Преобразбе. […]
Најчувеније дело које је тако било насловљено оно је које је испевао трагични Овидије. Двадесети век обележила је новела „Преображај“ Франца Кафке. Рајчевићева збирка зна и за једно и за друго дело, али не копира ни једно. Наш песник покушава да изведе оно чега се готово сви савремени песници клоне: да се огледа у прошлом, старинском, давно прошлом, али као да је оно нама, и њему, савремено.
Збирка садржи три циклуса песама: „Народне пословице вечита мудрост и мислећи изазов“, „Кад се песма огледа у баснама“ и „Песме сачуваног сродства“. Распоред песама у збирци је очигледан: најпре пословице, потом басне, на крају, грађа – критички, делимице и сатирички интерпретирана – као полазиште за нове пословице и басне…“ (из поговора Душана Стојковића)
Руско-српска војничка пријатељства. Историјски факти, датуми, спомени
Опиљци
Огледало душе
Пламен ивањданске свеће
Срицање облака
Ширином ме притишће равница
Није тешко бити здрав
Мириси панонских трава
Ехо бескраја
Травничке свјетиљке
Хаику записи
Kad padne magla
Завичајни записи
Тражим помиловање – лирске дискусије с Душановим закоником
Како је почео рат у Босни и Херцеговини 1992.
Огледи, бесједe, есеји
Последњи снег
Panonska trilogija 