„На Дучићевим вечерима поезије у Требињу појавиће се, ненадано, име Божидара М. Глоговца, чија ће моћна и бриљантна мисао кроз стих бљеснути као муња. Загрмиће његов стих као гром, зрелом снагом, мудрошћу тканом и чистотом горског извора надојеном.
Божидар ће од раног дјетињства осјетити, доживјети и упити топлину родитељског огњишта; добити благослов и понијети у бијели свијет као аманет очински. Управо због тога ће он сачувати чари архетипски бритког и раскошног језика који се прелама кроз његову цјелокупну поезију, гдје је начин казивања једноставан, раскошан и мелодичан.
Поезија Божидара М. Глоговца је испуњена топлином, вјером и снагом мушком. Он точи ламент својим прецима, тврдом животу – опором трајању; поезију бола, поноса и пркоса; мирис завичаја и запретаног огњишта.“ (Из рецензије Миладина Томовића)
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
Отац мој; антологија песама о оцу српских песника рођених у 20. веку
Књига мудрости и глупости
Давидов свет
Обриси у магли
Рудо у Великом рату 1914–1918.
L’instituteur – Учитељ, Париз–Paris (1917–1918)
У срцу споменар
Огледи, бесједe, есеји
Слике и сећања
Елегије
Uvod u filozofiju 3. Problemi
Шта те боли, Јупитере?
Само за љубав
Ехо бескраја
Бешчашће ближњих
Турски друм
Andrićeva Ćuprija – Andrićs Brucke
Вук у ратној причи
Panonska trilogija
Andrićevi Znakovi – Andrićs Zeichen
Прамен среће
Живопис
Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942 – у свјетлу њемачких докумената
Биље света оком детета 