„Ово је роман о жени која је убила дјевера! На први поглед у питању је свакодневна бизарна прича из „црне хронике“, једна од оних какве срећемо у булеварској штампи и којима хранимо нашу изопачену радозналост.
Ваља рећи да су одмах на почетку наша очекивања изневјерена. Бизарно породично убиство које ће она извршити као одрасла жена у провинцијском суду, у поретку вриједности и мотива на којима су засновани поступци ликова овог романа, природно нам се указује као могући нежељени одјек људског зла, пораза и понижења које је доживјела присуствујући убијању и дословном масакрирању своје породице… По томе убиство дјевера у овом роману и није приоритетно него је више једна могућа удаљена и искривљена посљедична мјера драматичних збивања кроз која је још од најранијег дјетињства пролазила ова жена.
Примарно учешће у свему очито је имао у том крају добро познати догађај који се одиграо 6. фебруара 1945. године, када су усташе из Дервенте упале у оближње село Рапћани, запалиле га и извршиле незапамћени покољ српског цивилног становништва. Петра је као дијете била свједок покоља њене уже породице и само је игром случаја остала жива.“ (Из предговора др Станише Тутњевића)
Тајна Добровољачке улице
Сто песама за Максима
Вук у ратној причи
Незаборав
Корона
Ехо бескраја
Studije o Blohu, Adornu i Markuzeu
Independent State of Croatia – Total Genocide, 1941–1945
Andrićeva Avlija – Andrićs Hof
Љубавна писма прочитана после педесет година
Linije sreće
Косово и Метохија – српска баштина 