„И тако, рекло би се у недоглед, сто песама, хиљаде загонетки, стотине игара и смислова. Лака песничка комбинаторика, има се утисак, не застаје, песнички ђердан се увеличава и богати, сваким даном и сваком новом песмом. Број песама полако заборављамо, читање Јекнићеве поезије чини нас некако лаким и нежним, што би рекао Милош Црњански.
Писац ових редова одавно је разумео и схватио да је лепота у трагању за оним чега нема, а поезија Микија Јекнића, коју прихватамо као благочастиви дар озбиљно нас опомиње, мада смо то помало и знали, да се песнички кругови никада не могу затворити. И кад се то привидно деси, песничко перо Миодрага Микија Јекнића отвориће нове, свеже и још богатије.“ (Из поговора Божидара Зејака)
Beograd nikad i sad
Јахорина 1992–1996, дневник
Bishop Strossmayer, a Croat, Greater Croat or Yugoslav
Сабрана дјела, Пад Крајине
Прамен среће
Календеровци
Пољубне и погубне песме
Бешчашће ближњих
Трунто – остварени сан
Срби у Мостару; расправе и огледи
Јаук гробне тишине
Иза високог зида
Ликови који не умиру
Антифашистичка невесињска пушка; Први оружани устанак против фашизма у поробљеној Европи
На обалама историје савременог света
Вукови пјевачи из Босне и Херцеговине
Fanika
Ко смо – одакле смо
Преобразбе
Срицање облака
Тумарања
Плава вода 