„У песничкој имагинацији Угљеше Рајчевића нема велтшмерца и светских боемских тема и трилема него већма неколико вињета, тачније портрета сустваралаца скадарлијског штимунга. Они који су забављали, шармирали, анимирали стотине људи или само двоје или једног који су у кафанама скадарлијским остајали „до сабајле”. […]
Из овако скицираних људи, у свој њиховој боемској ликовности, слаповито се нижу стихови једног братства без мере и преко мере. Тако да у овим поетичким портретима намах наилазимо као на Пикасовој слици и самог носталгичног Угљешу Рајчевића…“ (из поговора Милосава Буце Мирковића)
Проповед
Studies on English and Serbian Language
Ораховица на Озрену
Andrićeva Avlija – Andrićs Hof
Сунчани поздрав
Обриси у магли
Не знам, још увек
Сабрана дјела, Кратки романи 2
Слика
Иза високог зида
Истина о смрти је лаж
Ја-Тара
Са Флором на ти 