„У песничкој имагинацији Угљеше Рајчевића нема велтшмерца и светских боемских тема и трилема него већма неколико вињета, тачније портрета сустваралаца скадарлијског штимунга. Они који су забављали, шармирали, анимирали стотине људи или само двоје или једног који су у кафанама скадарлијским остајали „до сабајле”. […]
Из овако скицираних људи, у свој њиховој боемској ликовности, слаповито се нижу стихови једног братства без мере и преко мере. Тако да у овим поетичким портретима намах наилазимо као на Пикасовој слици и самог носталгичног Угљешу Рајчевића…“ (из поговора Милосава Буце Мирковића)
Из Лајпцига до Лужице. Лужички Срби у стварности и предању
Сунчани поздрав
Elementi filozofske antropologije 1. Zagonetka čovek
Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942 – у свјетлу њемачких докумената
Закоровљена огњишта
Filozofija i politika: globalizovanje, evropeizovanje, balkanizovanje
Мирис бадема у Камбоџи 