„У песничкој имагинацији Угљеше Рајчевића нема велтшмерца и светских боемских тема и трилема него већма неколико вињета, тачније портрета сустваралаца скадарлијског штимунга. Они који су забављали, шармирали, анимирали стотине људи или само двоје или једног који су у кафанама скадарлијским остајали „до сабајле”. […]
Из овако скицираних људи, у свој њиховој боемској ликовности, слаповито се нижу стихови једног братства без мере и преко мере. Тако да у овим поетичким портретима намах наилазимо као на Пикасовој слици и самог носталгичног Угљешу Рајчевића…“ (из поговора Милосава Буце Мирковића)
Име ми је љубав
Narodna poezija revolucionarnih epoha kao književni fenomen
Сабрана дјела, Пад Крајине
Руско-српска војничка пријатељства. Историјски факти, датуми, спомени
Вук у ратној причи
Uvod u filozofiju 3. Problemi
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Распукле зоре
Са Флором на ти
Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942 – у свјетлу њемачких докумената
Izbegličke suze
Огледало душе
Тумарања
Смрт, буђење
Savremenija poimanja politike 2. Shvatanja politike do kraja 20. veka
Земље и градови – дневник путовања
На обалама историје савременог света
Putem zaspalog vetra
Последњи снег 