„У песничкој имагинацији Угљеше Рајчевића нема велтшмерца и светских боемских тема и трилема него већма неколико вињета, тачније портрета сустваралаца скадарлијског штимунга. Они који су забављали, шармирали, анимирали стотине људи или само двоје или једног који су у кафанама скадарлијским остајали „до сабајле”. […]
Из овако скицираних људи, у свој њиховој боемској ликовности, слаповито се нижу стихови једног братства без мере и преко мере. Тако да у овим поетичким портретима намах наилазимо као на Пикасовој слици и самог носталгичног Угљешу Рајчевића…“ (из поговора Милосава Буце Мирковића)
Документи о страдању српских свештеника у Херцеговини 1914–1918
Спартак. На атлетским стазама Сакула и Опова
Бешчашће ближњих
Вилма
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
Године учења
Поп Јовичина буна
Through Genocide to a Greater Croatia
Потапање ветра
Inovacije kao faktor konkurentnosti finansijskog sektora Еvropske unije
Кључеви живота
Капетанова сабља
Pregled shvatanja politike
Козара, споменик нашег памћења
Samo ja znam
Тако се гради кућа
Приче сарајевских избјеглица
Uvod u filozofiju 2. Teškoće
Ђурђевданско јагње – приче о мојим Циганима
Горанова „Јама“ и усташки злочини
Моћни штит
Doček
Љубавна писма прочитана после педесет година
Књига о Дијани Будисављевић
Племенити калемци, књижевни спорови и светови, тумачења и критике
Путују речи 