„У песничкој имагинацији Угљеше Рајчевића нема велтшмерца и светских боемских тема и трилема него већма неколико вињета, тачније портрета сустваралаца скадарлијског штимунга. Они који су забављали, шармирали, анимирали стотине људи или само двоје или једног који су у кафанама скадарлијским остајали „до сабајле”. […]
Из овако скицираних људи, у свој њиховој боемској ликовности, слаповито се нижу стихови једног братства без мере и преко мере. Тако да у овим поетичким портретима намах наилазимо као на Пикасовој слици и самог носталгичног Угљешу Рајчевића…“ (из поговора Милосава Буце Мирковића)
О граде мој; завичајна антипоема
Љубавно пијанство
Преобразбе
Поглед из оштрог угла
Путују речи
Кобни дани и хор мртвих душа
Тражим реч
На усни кап меда
Od podela do genocida – stradanje Srba u Slavoniji 1941–1945
Сновања
Одсјај душе
Читање Аркадије – пријатељски симпосион или разговори о роману „Повратак у Аркадију“ Славице Гароње
Мирис бадема у Камбоџи
Ђурђевданско јагње – приче о мојим Циганима 