„У песничкој имагинацији Угљеше Рајчевића нема велтшмерца и светских боемских тема и трилема него већма неколико вињета, тачније портрета сустваралаца скадарлијског штимунга. Они који су забављали, шармирали, анимирали стотине људи или само двоје или једног који су у кафанама скадарлијским остајали „до сабајле”. […]
Из овако скицираних људи, у свој њиховој боемској ликовности, слаповито се нижу стихови једног братства без мере и преко мере. Тако да у овим поетичким портретима намах наилазимо као на Пикасовој слици и самог носталгичног Угљешу Рајчевића…“ (из поговора Милосава Буце Мирковића)
Јутарња капија
Епископија захумско-херцеговачка
Izaći iz Sarajeva i drugi spisi
Протини записи
Похвала међу рекама
Смијешано најлакше се пије
Клон
Мамино ја
Сабрана дјела, Балкански синдром
Сусрети и казивања
Ораховица на Озрену
Нове песме за нове осмехе
Лирска мисаоност Десанке Максимовић
Andrićevi Znakovi – Andrićs Zeichen
Истина и обмане – pашомонијада сарајевских избјеглица
Влаховићи код Љубиња
Накострешене љубави; баладичне поеме 