„Сваки организовани, такмичарски спорт има у себи елементе политике. Не код оних који су на спортским борилиштима, који трче, шутирају, прескачу, бацају, надмећу се у разним елементима… Њима је такмичење задовољство, љубав, живот, у новије време егзистенција, многима и богатство, али код таквих политика нема никакав значај. Код њихових газда, власника, директора, политичких заштитника, несумњиво има. Одавно је спорт промоција, не само појединца или тима, екипе, већ неког пословног бренда, града, државе. И отуда појаве о којима говори ова књига.
Навијати се може из личних, спортских побуда, али овде не говоримо о навијачима на трибинама, њихово навијање је чисто, ничим условљено, реч је о секундарним учесницима у спортском такмичењу, о онима који спорт виде као средство промоције, богаћења, политичког утицаја, чак освете или кажњавања непослушних. Оних над којима није успостављена контрола. Полуфинална утакмица Светског првенства у фудбалу, одиграна 1930. године, у Уругвају, показала је шта све може да уради амбиција издигнута на национални, државни ниво. Тада је све дозвољено, па и то да домаћин победи у утакмици у којој судија поништи чист гол Југословена, а призна гол Уругваја постигнут уз помоћ полицајца. Или кад судија (звао се Соренсен) на Светском првенству, такође у фудбалу, играном у Шпанији 1982. године, у сусрету Шпанија‐ Југославијa, свира пенал за домаћина, због прекршаја изван казненог простора. И Шпанци су се смејали, али… пенал је остао…“ (из предговора Ратка Дмитровића)
Српска народна Европа – роман о вестима дана
Скит
Латице једног цвијета
Nepoznati gost
Kazino
Завичајни записи
Прегршт прича
Бен Акибино путовање по Европама
Вукодолске приче
Јелена, мајка које нема
Филип
Одбрана од тероризма
Сто песама за Максима
Од Бога се ушур не тражи
Из културне историје Мркоњић Града. Српско православно црквено пјевачко друштво „Николајевић“
Похвала међу рекама
Спартак. На атлетским стазама Сакула и Опова 